Кисеоник- O
-Кисеоник се налази у шеснаестој групи ПСЕ.
-У једињењима је увек двовалентан.
Кисеоник у природи
-Кисеоник је најраспрострањенији елемент на Земљи.
-47% Земљине коре чини кисеоник.
-Улази у састав воде, стена, минерала, биљака и животиња.
-У слободном стању кисеоник је двоатомни молекул О2
-Поред О2 постоји и алотропска модификација кисеоника, озон О3.
-Озон настаје у вишим слојевима атмосфере под дејством Сунчевог ултраљубичастог зрачења.
*Појава да се неки елемент налази у више разлићитих облика назива се алотропија, а облици алотропске модификације.
-У једињењима је увек двовалентан.
Кисеоник у природи
-Кисеоник је најраспрострањенији елемент на Земљи.
-47% Земљине коре чини кисеоник.
-Улази у састав воде, стена, минерала, биљака и животиња.
-У слободном стању кисеоник је двоатомни молекул О2
-Поред О2 постоји и алотропска модификација кисеоника, озон О3.
-Озон настаје у вишим слојевима атмосфере под дејством Сунчевог ултраљубичастог зрачења.
*Појава да се неки елемент налази у више разлићитих облика назива се алотропија, а облици алотропске модификације.
-Озон и кисеоник се разликују по структури молекула и својим својствима.
Добијање кисеоника
-Кисеоник се у лабораторији добија електролизом воде или термичким разлагањем једињења која га садрже.
-Може се добити и фотосинтезом.
Физичка својства кисеоника
-Кисеоник је гас без боје и мириса.
-Слабо се раствара у води.
-Тачка кључања је -183C. Испод ове температуре кисеоник је плавичасте боје.
Хемијска својства кисеоника
-Кисеоник је гас који не гори, али подржава горење.
Примена кисеоника
-Кисеоник се користи за:
Примена озона
-Озон се користи за:
Добијање кисеоника
-Кисеоник се у лабораторији добија електролизом воде или термичким разлагањем једињења која га садрже.
-Може се добити и фотосинтезом.
Физичка својства кисеоника
-Кисеоник је гас без боје и мириса.
-Слабо се раствара у води.
-Тачка кључања је -183C. Испод ове температуре кисеоник је плавичасте боје.
Хемијска својства кисеоника
-Кисеоник је гас који не гори, али подржава горење.
Примена кисеоника
-Кисеоник се користи за:
- за добијање високих температура при обради метала.
- у медицини, за лакше дисање болесника.
- у авионима, подморницама и свемирским летелицама за дисање.
Примена озона
-Озон се користи за:
- за дезинфекцију воде за пиће.
- за пречишћавање ваздуха у позоришним и биоскопским салама.
- за бељење вуне и перја.
Једињења кисеоника
Оксиди
-Једињење неког елемента са кисеоником назива се оксид.
-Оксиде граде сви елементи осим племенитих гасова.
-Оксидација може бити бурна и тиха.
-Бурна оксидација је сагоревање угља, папира, дрвета, а тиха оксидација траје дуго, труљење јабуке.
-Оксиди су најчешће чврсте супстанце, мањи број су гасови, а ретко су течности.
-Оксиди се разликују по физичким и хемијским својствима.
-У зависности да ли су добијени у реакцији метала или неметала са кисеоником разликујемо оксиде метала и оксиде неметала.
-Оксиди који не реагују са водом називају се неутрални оксиди, а то су: угљен(II)-оксид, азот(I)-оксид, азот(III)-оксид...
-Оксиди који реагују са водом могу бити: киселине и базе.
-Киселине и базе разликујемо по реакцији са лакмус-хартијом.
-Киселине су једињења која боју лакмус- хартије боје у црвену, а базе су једињења која боју лакмус- хартије боје у плаво.
Оксиди
-Једињење неког елемента са кисеоником назива се оксид.
-Оксиде граде сви елементи осим племенитих гасова.
-Оксидација може бити бурна и тиха.
-Бурна оксидација је сагоревање угља, папира, дрвета, а тиха оксидација траје дуго, труљење јабуке.
-Оксиди су најчешће чврсте супстанце, мањи број су гасови, а ретко су течности.
-Оксиди се разликују по физичким и хемијским својствима.
-У зависности да ли су добијени у реакцији метала или неметала са кисеоником разликујемо оксиде метала и оксиде неметала.
-Оксиди који не реагују са водом називају се неутрални оксиди, а то су: угљен(II)-оксид, азот(I)-оксид, азот(III)-оксид...
-Оксиди који реагују са водом могу бити: киселине и базе.
-Киселине и базе разликујемо по реакцији са лакмус-хартијом.
-Киселине су једињења која боју лакмус- хартије боје у црвену, а базе су једињења која боју лакмус- хартије боје у плаво.